Просторна културно-историјска целина Војно-технички завод у Крагујевцу, настала је подизањем Тополивнице у Крагујевцу, Одлуком Владе Кнежевине Србије 1850. године. Изградња је започета 1851. године, а завршена 1853.године, када су први топови и изливени. Залагањем кнеза Александра, уз сагласност цара Наполеона III, за првог управника је именован Шарл Лубри, надзорник приватне ливнице у Дуеу. Значајним деловањем Лубриа, основана је Прва занатлијска школа ради планске и систематске припреме кадрова неопходних новој војној фабрици, као и Радничка болесничка каса - претеча установа пензијског осигурања у Србији. Због ефикаснијег снабдевања, 1892. године, пуштена је у рад железничка линија. Тако је фабрика у Крагујевцу постала најзначајније место за производњу оружја, као и, захваљујући чувеном инжењеру и професору Тодору Тоши Селесковићу, место где је направљена и пуштена у рад прва електрична централа у Србији. Након Првог светског рата, почела је пионирска производња и поправка аутомобила, која ће касније израсти у највећу фабрику на овим просторима.

У оквиру просторне културно-историјске целине Војно-технички завод, налазе се следећи објекти: Стара тополивница (сада музеј ''Стара ливница''), Велики димњак, Стара чаурница, Машинска/механичка радионица, Управна зграда, Стан управника Завода, Српска краљевска војнозанатлијска школа (сада Друга техничка школа), Интернат војнозанатлијске школе (сада Политехничка школа), Артиљеријска радионица, Стара енергетика, Дечије обданиште, Стара амбуланта, Артиљеријска подофицирска школа, Официрски станови, Застава безбедност, Радионица муниције и пушкарнице, Каросерија, Пресерај, Производна хала Р.А.П., Кајин магацин, Стара сенара, Коњушница, Чаурница, Ватрогасна кула, Зграда амбуланте, Управна зграда пиротехнике и низ других објеката.

Војно-технички завод је утврђен за културно добро-просторно културно-историјску целину Одлуком Владе РС број 633- 2365/2014, од 25.03. 2014. године (Сл. Гл. РС бр. 36/2014. од 24.03.2014. год) а категорисан за добро од изузетног значаја, а категорисан је за споменик културе од изузетног значаја одлуком Народне скупштине РС бр.2 , Сл. Гл. РС бр. 12 од 12.02.2016. године.