КРАГУЈЕВАЦ

amidzin konak u kragujevcu, milosev venac, zavod za zastitu spomenika kulture kragujevac

Током XIX века, Крагујевац је од 1818. до 1841. годиен био и престоница Србије. Темеље новом граду је успоставио кнез Милош Обреновић. Улице се исправљају и калдрмишу, регулише се ток реке Лепенице, озелењава површине. Први регулациони план града је израђен 1891., њиме се условљава нови, савремени изглед, а Крагујевац постаје нови трговачки, културни и јавни центар. Урбанистички план из 1931. године решава питање централног градског ткива, као и капиталних објеката у граду. Трг код ''Крста'', био је централно језгро од којег су се даље шириле занатске радње, продавнице, дућани, хотели, гостионице. Градско језгро је  било изузетно важан сегмент за даље ширење града.

СТАРО ГРАДСКО ЈЕЗГРО

Старо градско језгро утврђено је за културно добро -просторно културно историјску целину Решењем Завода за заштиту споменика културе Крагујевац број 258/1 од 16. 06. 1970. године. Категорисано је за културно добро-просторно културно-историјску целину од великог значаја Одлуком скупштине СРС 07.04.1979. године '' Сл.гл. СРС бр 14/79.

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац