Тврђава Петрус се налази на брду Чокоћа, на 314 m надморске висине. Археолошка истраживања утврђења обављана су у два наврата, 1980-1981. и 2004-2005. године. Основа дужине 297 m сврстава Петрус међу највеће брдске фортификације у Србији . Бедеми града су грађени од ломљеног и аморфног камена, у кречном малтеру дебљине 2,40m, очувани од 1,5m до 7m висине. Унутрашњост тврђаве организована је у две целине и састоји се од цитаделе и великог града. Цитадела се налази на западном делу заравни и димензија је 62 m×36 m. У њој су откривени бројни фрагменти керамике, камене пластике и живописа.

На основу начина градње и откривених налаза издвојене су четири хронолошке фазе утврђења. Најмлађем хоризонту припадају бедеми грађени у неправилном слогу  датовани у XIV-XV век, који леже на бедему зиданом у правилном слогу са нивелационим редом опеке између сваког другог реда камена који је датован у XII век. На нижој коти откривен је бедем грађен у сухозиду из VI века који је фундиран на културном слоју старијег гвозденог доба.

Библиографија:

1. Марин Брмболић, Мала Света гора у клисури реке Црнице, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 2011.
2. Радослав Прокић, Средњовековна архитектура петрушке области, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац 1986.
3. Марин Брмболић, Рановизантијска налазишта у Средњем поморављу, Споменица Јовану Ковачевићу, Београд, 2003, 281-291
4. D. Madas, Traial researches at the medieval town of Petrus, Balcanoslavica 8, Beograd 1979.
5. Д. Мадас, М. Брмболић, Петрус, средњовековно утврђење, Археолошки преглед 23, Београд 1982, 144-146
6. Б. Кнежевић, Средњовековне црке у долини Црнице, Зорник за ликовне уметности Матице српске 16, Нови сад 1980, 223-262
7. Светлана Поповић, Крст у кругу, архитектура манастира у средњовековној Србији, Просвета, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд,  1994.
8. Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, од римског доба  до краја XIX века, друга кига , LOGOS ART, Београд, 2007