На простору између цркве, школе и дома, у селу Дивостин налази се праисторијско насеље откривено 1952. године, током рекогносцирања терена од стране Археолошког института Београд и Народног музеја у Крагујевцу. Неколико године касније, 1956. год., приликом грађевинских радова мештани су открили групу фигурина са керамичким посудама и једним троножним жртвеником. Каснијим анализама је утврђено да је реч о затвореном налазу у из просторије једне винчанске куће са посебно издвојеним култним местом. Фигурине су женске представе, моделоване доста сумарно, главе су полигоналне, нос наглашен а доњи део сведен на ступасту ногу.

 Народни музеј у Крагујевцу је 1959. године, извршио мања истраживања током којих је потврђено постојање обимног винчаског  материјала на овом простору. И поред тога што су  налази у Дивостину изазвали велико интересовање наше и светске јавности, радови су у мањем обиму настрављени тек  1967. године, да би 1968. године Дивостин истраживан у оквиру великог југословенско-америчког пројекта „Ране земљорадничке културе на тлу централне Србије“. До 1971. године на неолитским насељима у дивостину истражено је 2250m2, и пронађено је преко 100 000 предмета од печене земље, кремена, камена и животињских костију. Насеље је захватало површину од преко 15 ha, било је насељено у току старијег и финалчног неолита тј. у време старчевачке и винчанско-плочник културе.

Др. Миленко Богдановић и проф др. Драгослав Срејовић, су на основу хоирзонталне стратиграфије керамичких налаза у оквиру старчевачке културе издвојили следеће фазе:

• Дивостин 1 – најстарија фаза, њој припадају мале недземне колибе, неорнаментисана керамика и ретке антропоморфне фигурине
• Дивостин 1б – станишта земуничког типа, импресо и спорадично сликана керамика и зооморфна пластика
• Дивостин 1ц – карактеристична је појава надземних правоугаоних кућа, барботин и сликана керамика и цилиндричне анторпоморфне фигурине
• Слоj винчанско-плочничког насеља подељен је на две фазе:
• Дивостин 2а и дивостин 2б – Масивне куће од дрвета и земље површине и до 90 m2 у појединим случајевима. Пронађено је преко 400 целих керамичких посуда, велики бројантропоморфних фигурина, жртвеника, тегова од печене земље, камених и кремених алатки.