У селу Градац надомак Баточине, налази се Јеринино брдо се остацима средњовековног утврђења на његовом врху  и пећином са остацима палеолитског станишта,  у подножју.

Јерининио брдо је изразити гребенати језичак којим се на северозападној страни завршава брдо Стражевица. Са три стране успон на брдо је отежан због стрмих падина, док је на јужној страни брдо везано за залеђину вештачки одвојено плитки фортификационим ровом. Градњом савременог пута Крагујевац-Баточина Јеринино брдо је пресечено и потпуно одвојено од свог природног залеђа. Фортификацијски доминира долином Лепенце зобог чега су брдо и његова непосредна околина били насељени од праисторије до позног средњег века.

У подножју Јерининог града, налази се палеолитска пећина, један од најзначајнијих споменика праисторије. Смештена је у подножју брда званог Донићско, потпуно окренута према долини реке Лепенице. Ово археолошко налазиште откривено је 1951. године, а систематски истражено од 1951. до 1952. године. Приликом ових истраживања утврђено је да је реч о палеолитском налазишту типа абри-поткапина, са карактеристичном дилувијалном стратиграфијом. Дилувијалну епоху потврдили су остаци плеистоцене фауне, зуби и фосилне кости, као и потпуно очуван млечњак мамута. Присуство палеолитског човека на овом налазишту потврдило је откриће двају огњишта пронађених in situ и извесног броја коштаних протолита. На падини брега, између платоа и пећине, пронађен је силексни нож који се по начину обраде и облику датује у прве епохе млађег палеолита. Једно од значајнијих открића је фосилни људски зуб, молар из леве максиле.

Јеринин град је утврђен за културно добро – археолошко налазиште одлуком Завода за научно проучавање споменика културе Београд бр. 1420/96 од 21.12.1950. године

Пећина под Јерининим брдом је утврђена за културно добро – археолошко налазиште одлуком Завода за научно проучавање споменика културе Београд бр. 90/102 од 09.02.1953. године

Археолошко налазиште Градац, Баточина категорисано је за културно добро од великог значаја одлуком Владе СРС, бр. 14 од 07.04.1979.године Сл. Гл. Бр.14