На заравњаном платоу изнад села Жупањевац налазе се остаци средњевековног утврђења, познатијег као Жупањевачки град. Архелошким истраживањима вршеним у више наврата почетком XXI века утврђено је да је град саграђен у XIV веку са манастирском црквом  централном делу платоа  и пратећим објектима око ње. Од  бедема, кула и конака остали су само темељи и доњи делови зидова. Утврђење је имало неправилну овалну основу чији изглед је био условљен обликом врха брда на коме је саграђено. На истуреном северозападном и јужном углу постоје остаци две кружне куле, а између њих, на западном делу била је постављена четворострана улазна кула до које је водила прилазна стаза. Утврђење је зидано од неправилних комада ломљеног камена и кречног малтера са бедемом дебљине до 3 m. Унутар зидова видљиви су темељи стамбених и економских објеката. Непосредно уз темеље средњовековне цркве, са њене јужне стране 1851. године је саграђена Црква Светог пророка Илије.

Остаци средњевековног града у Жупањевцу утврђени су за непокретно културно добро- споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу бр. 96/1 од 05.05.1969. године.