Веома мало је било потребно једној тако питомој, малој вароши, сме- штеној у сликовитом шумадијском окружењу, да из скромне касабе прерасте у престоницу Србије.

Када је 1818. године, Милош донео одлуку да се из Црнуће пресели у Крагујевац, није ни слутио да ће оно што је саградио за време свог кратког столовања у Крагујевцу, остати као трајно и изузетно ретко благо нашег  града. Ово прелепо доба обновљене српске државе, покушавало је на све могуће начине да ухвати корак са савременом Европом. Архитектура и уметност су били најбољи начин да се Србија приближи Европи.

Након Другог српског устанка, после 1815. године, почиње један потпуно нови период у историји српске државе. Веома слаба и осиромашена,  власт и народ, заједничким снагама, започињу ново поглавље, које се највише огледа у архитектури и уметности. Тешко је било и зато што су Турци и даље били главна и неизоставна карика у Милошевој власти.

Тако је било неопходно задовољити сва правила која су већ постојала, а да при томе српски, православни печа  постане видљив и јасан. Било је нужно да Срби јасно покажу свој национални идентит.

Чињеница да је прва грађевина, која је у Крагујевцу саграђена Милошевим пресељењем у град, Стара црква, управо говори о тој јакој потреби за јасним очувањем националног идентитета и вере.