Република Србија је од 2003. године учесник „Регионалног програма за културно и природно наслеђе Југоисточне Европе Савет Европе‟ са циљем волоризације културног и природног наслеђа као чиниоца идентитета овог региона, али и као фактора политичке сарадње на хармонизованим политикама одрживог развоја културног наслеђа. 2011. године на основу одлуке Савета министра културе Југоисточне Европе, пројекат је настављен, овог пута под називом „Љубљански процес II - Рехабилитација заједничког наслеђа‟.

Циљ Љубљанског процеса II је да обезбеди примену управљачких иструмената за високо квалитетну рехабилитацију наслеђа кроз развој ИПРР/СААХ методологије, интеграцију интерсекторске праксе, развој регионалне сарадње и успостављање одрживих механизама финансирања. Техничку и финансијску подршку Љубљанском процесу пружа Савет Европе (Директорат за демократско управљање, културу и диверзитет Савета Европе) и Европска комисија (Дирекција за проширење).

Љубљанским процесом II ушравља међународна регионална организација, под називом Регионални савет за сарадњу (РСС) са седиштем у Сарајеву, кроз регионалну Радну групу за културу и друштво основану у септембру 2010. године, чији рад технички координира Секретаријат у Цетињу.  Програм се истовремено примењује и у Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској, Македонији, Румунији и Црној Гори, као и на Косову у складу са Одлуком Владе о учешћу представника институција на Косову на регионалним скуповима а у складу са резолуцијом УН 1244.

Менаџмент план за просторну културно-историјску целину Сењски рудник има за циљ да омогући ефикасно управљање, заштиту и рехабилитацију ове просторне целине, као и да се њиме успоставе одрживи принципи рехабилитације и економског развоја овог подручја. Он се бави идентигикацијом кључних питања управљања и правног режима, економских потенцијала и принципа рехабилитације културно-историјске целине Сењски рудник.

Део Део који се односи на заштиту просторно културно-историјске целине Сењски рудник припремио је Ђорђе Миловановић из Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, анализу економских потенцијала Сењског рудника приредила је мр Христина Микић МБС/ГКЕ, а анализу правних аспеката и управљања Сењским рудником приредили су адвокат Предраг Дикић и Милош Милошевић из Скупштине Града Крагујевца.

План је направљен у складу са принципима партиципативног поступка израде оваквих управљачких докумената и као такав треба да пружи оквир управљања и помогне у кординацији акција које ће допринети интегралној заштити и очувању овог простора.

Како је Сењски рудник први пилот пројекат одрживог развоја базиран на искључивој оријентацији према услужним, пре свега културниом делатностима, креативним индустијама и туризму, посебна пажња посвећена је сагледавању и вредновању потенцијала овог локалитета за економску рехабилирацију локалних заједница и региона у коме се налази.

Користимо прилику да захвалимо проф. др Гојку Рикаловићу  са Економског факултета Унивезитета у Београду и Марку Грковићу, директору Завода за заштиту споменика културе Крагујевац на корисним сугестијама, као и Асји Драчи-Мунетан из Министарства културе и информисања Републике Србије, Естели Радоњић-Живковић и Ненаду Лајбеспергену из Републичког завода за заштиту споменика културе на помоћи у релизацији пројекта.