Манастир Својиново је удаљен два километра од села Својново. Црква унутар порте, посвећена је Светом Николи, а подигнута је 1812. године у време Карађорђа, како је и записано на мермерној плочи изнад улаза. По предању на овом месту се налазила средњевековна црква, чији су темељи искоришћени за подизање новије грађевине. Црква је више пута паљена и рушена од стране Турака, да би је обновио поменуте године кнез нахијски Милета Радојковић. Међутим, данашњи облик црква је добила нешто касније, када је дрвена таваница замењена зиданим сводом. Црква је мања једнобродна грађевина, триконхалне основе, зидана од грубо ломљеног камена и омалтерисана споља и изнутра. Главна улазна врата су од дрвета, а бочна, на јужној певничкој апсиди су украшена орнаментима. Централни део је, изгледа подигнут на старим темељима, јер је архитектонски решен елементима моравске школе. Подови цркве су у комбинацији квадратне и правоугаоне опеке. На зидовима не постоје трагови фрескописања. Плафон је урађен у виду полуобличастог свода, од трске и малтера. Кров је двоводан, покривен фалцованим црепом, а над апсидама је полукупаст. У унутрашњости у нивоу прозорских отвора, поређани су керамички акустични судови. Посебних архитектонских детаља нема, али се према склопу основе, може говорити о занимљивом објекту моравске школе.

Манастир Својново у Својнову утвршен је за културнио добро-споменик културе одлуком Завода за заштиту споменика културе Крагујевац Р.бр. 287/1 од 08.05.1972.године.