На четири километара од Страгара, током опсежних археолошких истраживања 1956.године откривени су остаци цркве која је након завршених истраживања потпуно реконструиана на старим темељима.

 Имала је три архитектонске фазе. У првој је била једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом. Другој фази припада припрата сазидана на западној страни  крајем XIV века, а трећој параклис дозидан са јужне стране цркве. Цела грађевина је зидана од обичног, грубо тесаног камена.

 Свод цркве је био потпуно порушен, а на неким деловима су пронађени остаци фресака. У ниши изнад улазних врата у наос, налазе се фрагменти фреске са представом Исуса Христа, док су од млађег слоја живописа остали очувани фрагменти  ''Успења''  на западном зиду наоса.

 Старији слој живописа потиче из  друге половине XIIIвека, па се тако сматра да и црква потиче из тог периода. Млађи слој живописа потиче из прве половине XIV века и стилски је сродан сликарству Милутинових задужбина.

Током археолошких истраживања 1968. године, око цркве су утврђена два нивоа сахрањивања у два дужа временска периода. Млађу фазу карактеришу надгробне плоче од локалног камена са по једним каменом вертикално пободеним у земљу на западном и источном крају надгробника. Старијој фази сахрањивања припадају надгробне плоче откривене 0,40м дубље од надгробника из млађег периода. На две плоче ове фазе  је откривен текст исписан старословенским писмом. На једној се помиње 1379.година (лета 6887...) а на другој 1443.година на основу чега је овај период сахрањивања датован у време XIV-XV века.