КРАГУЈЕВАЦ

amidzin konak u kragujevcu, milosev venac, zavod za zastitu spomenika kulture kragujevac

Десетак километара од Крагујевца, на левој обали Драчке речице, налази се манастир Драча са црквом светог Николе. Према ктиторском натпису изнад улазних врата у наосу, цркву је подигао оберкапетан крагујевачки, Станиша Марковић Млатишума 1734. - 1735. године, а већ следеће године је живописана. По другим подацима, манастир је  много раније подигнут, а почетком XVIII века је само обновљен. Тако се манастир помиње у вези са светогорским монахом Јовом који се, наводно, на свом повратку из Хиландара у манастир Прекопречу, преминуо у Драчи. Сахрањен је на месту где је касније подигнута црква. Такође се помиње и поп Јосиф из Раковице и игуман Леонтије, који је у периоду пре Славише Млатишуме живео у манастиру. Овоме у прилог иду и различити слојеви живописа из различитог периода као и остаци темеља старије грађевине откривени током археолошких истраживања у цркви 2007. године.

Манастир Драча је био главно културно средиште у овом делу Србије крајем XVIII и почетком XIX века. У време Кочине крајине манастирске грађевине су у великој мери страдале  од Турака. У првим деценијама XIX века Тома Вучић Перишић га је обновио. Тада је дограђен двоспратни звоник на западу а на крову је постављен поцинковани лим. Поред манастира су изграђена два конака, у којима се налази манастирска библиотека и архива.

 

 

МАНАСТИР ДРАЧА

Манастир Драча утврђен је за културно добро-споменик културе Решењем Завода за научно проучавање споменика културе НРС бр. 700/55, од 11.06.1955. године, а категорисана као добро од великог значаја за РС ''Службени  Гласник  РС'', бр. 14/79 од 07.04.1979. године.

Црква је рађена у облику триконхоса, са полукружни апсидама споља и изнутра. На западу је мали нартекс, а изнад централног дела наоса се уздиже витка купола. Доњи делови грађевине зидани су од пешчара, а горњи у комбинацији камена, опеке и сиге. Сликарство манастира Драча, представља непроценљиву вредност. Драчки живопис је најрепрезентативније зографско дело, створено у Србији у XVIII веку. По свом репертоару, распореду и иконографији, близак је српским средњовековним манастирима. Стилске карактеристике живописа повезују драчке мајсторе са Светом Гором, па је врло вероватно да су и они стекли своја сликарска знања управо тамо.

У непосредној близини манастира је  1856. године  подигнута школа која је до 1968. године била у функцији. Зграда је скромних архитектонских вредности, зидана од камена и опеке.

 

 

amidzin konak u kragujevcu, milosev venac, zavod za zastitu spomenika kulture kragujevac

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац