Кућа Величковића у Маскару је бондручара са доксатом - тип куће који обухвата углавном сливове све три Мораве, Подунавље и Источну Србију из доба пред крај турске владавине, као и из првих деценија после ослобођења када долази до утицаја са запада. Подигнута је у првој половини деветнаестог века, саграђена је на темељима од ломљеног камена, постављена "на ћелицу". То је приземна грађевина, правоугаоне основе која се састоји од "куће", собе, гостињске собе и доксата. На "кући" се налазе двоја наспрамна врата "на кушаке", од храстовине, под је земљани, а таваница од профилисаног шашовца. Уз преградни зид до собе био је димњак "на сомић" који је сада сазидан. Ту је сада прозорче, накнадно постављено. Оџаклија је очувана. У соби и гостињској соби под је такође земљани, а таванице  од профилисаног шашовца. Врата на соби су орнаментисана геометријским орнаментима, а на гостињској соби су и бојена. На прозорима  у соби и гостињској соби сачуване су лепо обрађене топлије, а по један прозор у обе просторије има додатно уграђене капке. Кров је четвороводан, патосан цепаном храстовом шиндром и покривен ћерамидом. На делу стрехе рогови су притесани са два зареза при крају. На делу под косином налази се подрум.

Доксат је простран, саграђен од храстовине и чамовине, са кованим ексерима и капцима који се отварају. Највероватније је најпре био отворен, да би се у каснијој фази затворио капцима и претворио у одељење где се у летњем периоду спава. Врата на доксату украшена су геометријским орнаментима.