Стари део Крагујевца обухвата и кућу Светозара Марковића у улици која носи његово име, бр. 23. Подигнута у првој половини XIX века, представља један од ретких примера градитељства тога времена који се очувао до данашњих дана. Састоји се од приземља и подрума. Приземни део чине пет просторија и трем, а подрум је једнопросторан, са улазом са трема. Темељ и подрумски зидови су од ломљеног камена, зидани у кречном малтеру, док су зидови куће од опеке. У овој кући је од 1873. до 1875. била смештена Крагујевачка друштвена штампарија. Управо ту је наш познати радник и оснивач социјалистичког покрета у Србији Светозар Марковић уређивао и штампао листове „Јавност“ и „Ослобођење“ и написао велики број провокативних политичких и чланака економске тематике. У кући је смештена етнографска поставка Народног музеја у Крагуејвцу, који је корисник објекта, као и део поставке посвећен Светозару Марковићу. У дворишту се налази  спомен-биста Светозара Марковића.

Кућа Светозара Марковића у Крагујевцу утврђена је за културно добро-споменик културе Решењем Завода за научно проучавање споменика културе Београд,  бр. 69/48, од 17.01.1948., а категорисана као добро од изузетног значаја 7.04. 1979.године, Сл.гл. СРС број 14/79.