Конак Милутина Георгијевића у Горовичу

Завод за заштиту споменика кулуре Крагујевац

Конзерваторско - рестаураторски радови у Горовичу



2020/21. година

КОНЗЕРВАТОРСКО – РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА САНАЦИЈИ
КОНАКА МИЛУТИНА ГЕОРГИЈЕВИЋА У ГОРОВИЧУ

 Историјат

 

 Конак Милутина Георгијевића у Горовичу подигнут је 1839. године,о чему говори година урезана на јастуку трема објекта. Припадао је Милутину Георгијевићу – Жабарцу, трговацу, лепеничком кнезу, начелнику Округа крагујевачког и државном саветнику кнеза Милоша Обреновића.

 Милутина Ђурђевића Жабараца је на захтев народа, кнез Милош Обреновић, 31.јануара 1825. поставио за лепеничког кнеза. Као један од најпоузданијих кнежевих људи Милутин Ђурђевић је учествовао на свим скупштинама од 1825. до 1842. године. Кратко време је био и председник Суда нахије крагујевачке (1833-1834), а од  1835. године до марта 1839. године био је на положају капетана Среза лепеничког.  Исте године завршио је изградњу великог конака у  Горовичу који је наменски грађен, највероватније државним средствима за потребе среског начелства. Како се после 1839. средиште лепеничког среза усталило у Рачи, конак је  осим за становање служио и као школа, највероватније почетком XX века,када је један од Милутинових пет синова радио као учитељ у Горовичу.

 

 Од времена настанка, па све до почетка 20. века конак је био место где су се одвијали сви послови важни за сеоски живот и живот суседних села (тужбе, убирање такси, вођење књиге умрлих и сл, а затим и као школа). Касније, када су се социјални и политички услови променили, ове функције преузете су од стране институција вишег ранга. Кућа тада губи свој значај у административном смислу и служи само као кућа за становање. Непосредно после II светског рата, власницима је једно време био „одузет вишак простора“, те су просторије у које се улази са трема коришћене за полицијску управу и за канцеларију АФЖ (о чему сведочи натпис на зиду једне од тих просторија: „Живео антифашизам“).  Као стамбени објекат служила је све до изградње нове куће почетком `90-тих година XX века. Од тада се користи као помоћни објекат.

 

 

 

Затечено стање објекта

 

 

Општи подаци о објекту

 

 Конак се налази у селу Горович, десетак километара од Тополе.

 Објекат је грађен од бондрук дрвене конструкције, са обостраном каменом обзидом на спољним зидовима и од обзидом од опеке старог формата на унутрашњим зидовима. Спољни зидови благо се сужавају од дна ка врху. Сви зидови зидани су кречним малтером, и завршно малтерисани кречним малтером са скромнијим декоративним детаљима изнад прозора и врата.

 На задњој страни доминира простран трем подупрт профилисаним храстовим стубовима са јастуцима. Ограда на трему израђена је од низа усправно слаганих дасака. У кућу се улази из два улаза, један је са предње стране куће а други са трема, са ког се улази у још две просторије. За једну од тих просторија се претпоставља да је била канцеларија среског намесништва.  Прозори на кући су двокрилни, са карактеристичним дрвеним решеткама, "топлијама". Сва врата на кући украшена су геометијском орнаментиком. Кров је вишеводан, већег нагиба, а кровни покривач је ћерамида. Кровна, као и међуспратна конструкција, су од масивне, тесане, храстове грађе. Подстрешни рогови су обрађени и богато орнаментисани геометријском орнаментиком

 Грађевина је у основи благо израженог „Г“ облика, са шест просторија и великим тремом. Централна просторија је »кућа« са огњиштем из које се улази у две просторије. У "кући" и на трему под је био од опеке, а у осталим просторијама дашчани Таванице су од липових дасака, са декоративним лајснама док је у једној просторији плафон малтерисан, а у некој фази и декоративно ослиикан. Од карактеристичних детаља из унутрашњости истичу се зидане пећи, као и чак три огњишта, од којих се два налазе у „кући“ постављени наспрамни један према другом.

 Конак Милутина Георгијевића утврђен је за непокретно културно добро - споменик културе, решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Београд бр. 865/53 од 05.03.1948. године.

 Ово је највећи и један од најлепших очуваних грађевина  наше народне архитектуре из прве половине 19. века. Готово  сви изворни елементи и детаљи сачувани су и до данас.

 

 

 

 

Објекат је у био у веома лошем стању, а пре свега у конструктивном смислу. Сви спољни зидови били су видно испуцали, а нарочито на угловима, и испали из вертикале. Унутрашњи зидови су били у нешто бољем стању, али су понегде и на њима биле видне пукотине и то нарочито на крајевима, код веза са спољним зидовима. Због таквог стања, садашњи власник објекта Зоран Максимовић, `90-тих година XX века је око целог објекта израдио бетонски прстен, соклу. Међутим, чак и тај бетонски прстен је временом испуцао, а нарочити на угловима.

 

 

 Трем је био у изузетно лошем стању. Један угаони стуб са јастуком је недостајао, део темељног зида је био урушен, а стубови и темељаче испали из равни.

 Кровна конструкција је била у релативно добром стању, али је због спољних зидова, који су  у највећем делу испали из осе, дошло је до  раздвајања дрвене конструкције чиме је био угрожена и сам кров. Због прокишњавања је дошло до труљења појединих дрвених греда кровне и међуспратне конструкције, али се генерално могло рећи да је кровна и међуспратна конструкција била у релатвно добром стању.

 Ћерамида на крову била је прилично оштећена, а кров је прокишњавао на више места.

 

Сви прозори и врата, осим једних врата на трему, су били у релативно добром стању, и могуће их је задржати уз потребне конзерваторско-рестаураторске радове. Дрвене таванице  су због делимичног прокишњавања крова су оштећене, али је због бојења истих у неком периоду, било тешко оценити укупно стање истих.

 Подне облоге од дрвених дасака су биле веома лошем стању, у потпуности иструлеле, а некадашњи подови од опеке,  бетонирани су преко, у неком ранијем периоду.

 Стање, дубина и материјализација темеља нису били познати, те их је било потребно испитати за потребе израде пројекта санације конака.

 

 

 

 

 

 

 

Пројекат конзерваторско-рестаураторских радова

 

 Пројекат радова на санацији објекта, како се првобитно мислило, израђен је током 2019. године након испитивачких и истарживачких радова, а све средствима Министарства културе и информисања, добијених на конкурсу за непокретно културно наслеђе за 2019. годину.

 Истраживачким радовима отворене су сонде на три карактеристична места, како би се испитала дубина и стање темеља. На основу тога закључено је да је дубина темеља веома мала, а да је стање темеља лоше.

 

 

 Такође је приликом истражних радова на добијања информација о темељењу,  урађено и геомеханичко испитивање тла, а објекат је детаљно прегледан од стране статичара.

 На основу свих ових податка, закључено је да узрок веома лошег статичког стања конака исувише плитко темељење, фундирано у насипу. Након тога израђен је Пројекат санације, којим је предвиђено подбетониравање темеља, презиђивање делова спољних зидова, утезање крова, замена свих дотрајалих дрвених делова крова, међуспратне конструкције и трема, малтерисање зидова, замена оштећених подних и плафонских облога, као и конзервација свих здравих дрвених елемената. Због веома великог обима радова, пројектом су радови подељени на две фазе: I фаза-хитни радови на санацији и II фаза-конзерваторско-рестаураторски радови.

 

 

Радови на објекту- I фаза

 

 Овом фазом радова предвиђени су они радови који би довели објекат у конструктивно стабилно стање и сачували га од урушавања. То су: подбетониравање темеља, презиђивање статички угрожених зидова, ињектирање мањих пукотина у зидовима, замена дрвене конструкције зидова, трема, међуспратне и кровне конструкције, затим утезање и ојачање крова и препокривање објекта. Као евентуално допунско ојачање зидова, било је предвиђено утезање зидова затегама по обиму објекта.

 

 Темељи

 Постојећи темељи су, према увиду у отвореним сондама, зидани од ломљеног камена у кречном малтеру, исте ширине као и зидови, тј. око 65 цм. Утврђено је да је дубина фундирања од 30-40 цм на објекту, а на трему само 20 цм. Темељ је у ове три сонде, конструктивно био у лошем стању, због стања камена и везива. То се најбоље видело на западном углу конака, где је због осипања камена, темељ био ужи од зида, а малтер готово нестао.

 Темељи су подбетониравани у сегментима које је одредио пројектант конструкције. Приликом ископа земље испод темеља, осим на угловима објекта, могло се закључити да су темељи у релативно добром стању, и да сем на пар места,  није долазило до испадања камена из њих. Како се на почетку радова закључило да су два зида на југозападној страни објекта налазе у веома лошем стању, одмах је договорено са статичарем, да се они президају од темеља до врха, јер не постоји могућност њихове санације. Сви темељи су сада на дубини од око 80-85 цм, увезани око целог објекта, са АБ прстеном висине 40цм око темељних зидова. Темељни зидови, на президаним деловима, зидани су од камена у цементном малтеру до нивоа терена, по захтеву статичара.

 

 Зидови

 Пре почетка радова обијен је малтер на појединим деловима како би се дошло до додатних информација, а затим обијен и бетонски сокл. Зидови су израђени од притесаног камена, у кречном малтеру, са вођењем два лица, а утврђено је да се сужавају за 10-так сантиметра ка врху зида. На угловима су крупнији камени блокови, као и са бочних страна прозора, док је на осталим деловима, камен ситнији, зидан неправилно, без неког реда, као трпанац. Изнад већине прозора и главних улазних врата од делова ћерамиде ређане изнад венца од опеке, израђен је благи лук који излази из равни зида, који је био завршно малтерисан, и то је представљало декорацију изнад отвора. Тек када је почето презиђивање два југозападна зида, установљено је да је првобитно мишљење о конструкцији објекта било погрешно. Наиме, камени зидови су у ствари, за сада, јединствен случај бондрук дрвене конструкције, обзидане каменом са обе стране на спољним зидовима, односно опеком на унутрашњим зидовима.  Бондрук конструкција састојала се од две темељаче, стубова, косника и поклапаче, док су преко њих са обе стране биле и додатне две хоризонталне греде, у средини и по врху, тј. сантрачне греде, које су једино и могле бити раније примећене испод редова опеке на кант у каменим зидовима . Око отвора су постављени помоћни стубови са надвратним, тј. надпрозорним гредама. Темељача је била са спољне стране сакривена редом опеке на кант, а  сантрачне греде  били су са унутрашње и са спољашње стране зида зазидане целом или деловима опеке. Такође је тек приликом презиђивања ова два зида, установљено да је изнад темељаче и опеке испред ње, озидан венац од четири реда опеке д=5 цм, који излази из равни зидова за око 2-3 цм.

 

 Ова дрвена, бондручна конструкција унутар камених спољних зидова била је у изузетно лошем стању, а нарочито доњи делови конструкције коју су били иструлели и до 2м од темељача. Темељача је била у толико лошем стању, да је тек при презиђивању трећег, југоисточног зида утврђено да су на темељни зид биле постављене две темељаче, укупне ширине око 55 цм. Ово је показало да је највероватнији узрок лошег статичког стања конака било катастрофално стање конструкције унутар зида, а да је лоше темељење томе само додатно допринело. Све ово указало је да ће се радити реконструкција, а не санација објекта, да ће обим радова бити пуно већи и компликованији, али и да ће не мали,  али ипак ограничени буџет утицати на начин наставка радова.

 Након консултација са пројектантом конструкције, стручњацима Републичког завода, одлучено је да се задржи првобитан начин зидања, тако што ће се на темељне зидове ставити изолација, а затим поставити нова, храстова бондрук конструкција као првобитна, а затим зидови око бондрука озидати каменом у кречном малтеру. Испод темељача постављен је тер папир, а темељаче су додатно заштићене од влаге и дубинском импрегнацијом у посебној комори. Због недостатка новца, одлучено је да се постави само једна темељна греда, у ширини стубова. С` обзиром да је стање дрвене конструкције у свим спољним зидовима било мање више исто лоше, президани су сви спољни зидови и замењена готово сва дрвена конструкција, осим  већине сантрачних греда и пар косника.

 

Зидови су презиђивани постојећим каменом у кречном малтеру, са детаљима од опеке у свему према првобитном. Првобитна опека је, у веома малој мери, сачувана приликом рушења зидова због њеног лошег стања. Зато је само на јужном углу објекта, са обе стране мале собе, озидан венац  са  аутентичном опеком, без закошених елемената који нису сачувани, а остали делови набављеном опеком старог формата.

 

 У малој соби са уграђеним ћуповима, у зидове су враћени првобитни ћупови,  а после лепљења и рестаурације једног ћупа који је био поломљен због слегања и пуцања зида.

 

 Камени зидови сокле, због лоших временских услова, крајем зиме (почетак 2021.год.), у којем су рађени, презиђивани су продужним малтером, јер се кречни малтер није везивао.

 У овој фази радова президан је и део зида од опеке на трему, са израдом лука изнад самих врата, по узору на оригинални начин зидања. Иако је било потребно президати и још неке делове зидова од опеке, због недостатка финансија, то је остављено за каснију фазу, с` обзиром да не утиче на стабилност објекта.

 Приликом презиђивања зидова, констатовано је да су и зидови од опеке првобитно сагледавани као преградни, такође од дрвене бондрук конструкције, обзидани опеком, укупне дебљине 30 цм.

 Иако смо предузели све што смо могли да заштитимо нову дрвену конструкцију у зидовима, свесни да није могуће трајно заштитити уграђено дрво од влаге, ипак смо сматрали да је ради очувања највећег степена аутентичности, као и због посебности овакве конструкције конака, неопходно да се задржи изворна конструкција и начин изградње.

 

 Међуспратна конструкција

 Постојеће дрвене тавањаче димензија око 24/20цм, биле су у релативно добром стању, осим две које су замењене. Тавањаче изнад централног дела, „куће“, које су због дужине и оптерећења биле улегле, и правиле велики угиб на плафону, хидрауличном дизалицом  подигнуте су до мере до које је то било безбедно. На тај начин је у великој мери враћена првобитна геометрија греда и плафона.

 

 Кров

 Кровна конструкција је вишеводан кров од храстове грађе са средишњим стубовима на окагачама, косницима и слемењачом, и паралелном правим и косим стубовима, косницима и рожњачама. Због лошег стања бондрук конструкције у зидовима, на коју се на конструкција крова наслањала, дошло је било до раздвајања кровних елеменат, али је и поред тога била у релативно добром стању.

 Кров је након демонтаже ћерамиде хидрауликом постепено подигнут, како би венчаница била максимално у хоризонтали, а на тај начин су и примакнуте равни крова, скоро у потпуности.. Замењени су сви  дотрајали елементи конструкције, новом, од  храстове грађе по узору на првобитне. Додати су и нови дрвени елементи, као и потребан оков, како би се додатно учврстила веза елемената и растеретила конструкција, а све по упутству статичара. Кровна конструкција је подашчана, осим на видном делу стрехеа, где су враћене оригиналне цепане  „баскије“, постављена кровна паропропусна фолија и кров препокривен постојећом ћерамидом са додатком преко 50% набављене ћерамиде  истог изгледа.

 

 

 

 

 

 

Завршетак I фазе радова

 

Иако, због недостатка финансијских средстава, нису завршени сви планирани радови у овој фази, постигнут је најважнији циљ, а то је статичка стабилност објекта. Због архитектонске и историјске вредности овог објекта, а нарочито посебности саме конструкције и уникатних детаља, Конак Милутина Георгијевића у Горовичу представља раритет који је неопходно сачувати и презентовати широј јавности. То је за сада препознало Министарство културе и информисања Републике Србије, које ће, осим финасирања прве фазе, финасирати и део  друге фазе радова.

 

Забршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова

2020/21. година

 

 

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац