Очувани примери развоја Тополе с почетка XX века су репрезентативно здање хотела Матејић, зграда старе градске школе, зграда Поште, зграда Апотеке, Дом проте Ђоке, Годтионица Прандовић, као и низ трговачко - стамбених објеката у Булевару Вожда Карађорђа и улицама кнегиње Марије и кнегиње Зорке

Најстарији део целине, Карађорђев град, значајан је као највећи градитељски подухват устаничке Србије, који су, према Карађорђевој замисли, извели познати неимари Димитрије, Сава Перишић из Београда, Андрија из Паланке, Ђура из Пожаревца и Цена из Бискупа у Рамској нахији са својим зидарским дружинама. Грађен је од 1811.  до 1813. године. Турци су га 1813. године, одмах након подизања спалили и порушили. Након ослобођења од Турака у неколико наврата грађевине у  оквиру града биле су неколико пута обнављане, да би свој данашњи изглед добиле у другој половини XIX века.

Карађорђев конак или двор, како га је народ називао, јесте најрепрезентативнија грађевина у оквиру овог комплекса. То је монументална грађевина, у основи правоугаона, зидена највећим делом каменом у кречном малтеру. Карактерише је простран трем на главној страни, са низом стубова са јастуцима и оградом од профилисаног шашовца. На западној страни конака уздиже се висока камена кула, која даје посебан утисак читавој грађевини.

Црква Св. Ђорђа, гробна задужбина краља Петра I Крађорђевића, налази се на брду Опленац, недалеко од Карађорђевог града. Ова импозантна грађевина, раскошних архитектонских облика доминира овим делом Шумадије.

 Грађење маузолеја трајало је двадесет година, од 1910. - 1930. године, по пројекту  архитекте Косте Јовановића. Градња је била успорена због ратова који су се у међувремену одвијали (Блакански и Први светски рат).

 Основа грађевине је у облику равнокраког уписаног крста са елементима триконхоса. На пресеку подужног и попречног крака крста уздиже се централна купола, а дијагонално, на угловима, четири нижа кубета. Олтарска апсида и бочне певнице су идентичне - споља тростране, а изнутра полукружне. Црква је засведена полуобличастим сводом и крстастим сводовима. Централна купола се преко система великих лукова ослања на четири стуба, а бочне куполе на мермерне стубове и зидове певница. На западном делу је ниска квадратна припрата, а изнад ње галерија са отвореним источним зидом оживљеним аркадама и стубићима. Лево и десно су простори за звонару и ризницу.

 Испод нивоа целе цркве налази се крипта у којој су сахрањени чланови династије Карађорђевића. Мошти вожда Карађорђа и краља Петра I почивају у северној и јужној певници цркве.

 Унутрашњост маузолеја је веома раскошно обрађена низом декоративних елемената од којих се посебно истиче иконостас. Израђен је од белог мермера по угледу на Хиландарски. Под је рађен од квадратних мермерних плоча разних боја (белих, црвенкастих и тамно плавих) који су тако слагани да  је добијен низ декоративних поља.

Просторна културно - историјска целина Карађорђева Топола са Опленцем,  са остацима Карађорђевог града и градским језгром Тополе, средиштем у коме је поникла династија Карађорђевић, својим културно - историјским и архитектонским вредностима, као и природним вредностима брда Опленац са Задужбинским комплексом Краљ Петар I, представља јединствен национални симбол Србије, који сведочи о историјиским догађајима и знаменитим личностима, чији је утицај био од пресудног значаја не само за развој вароши Тополе, већ и ток српске историје XIX и XX века.