Историјат

Црква брвнара у Рачи, једна је од најлепших грађевина ове врсте подигнутих почетком XIX века у Србији. Према запису у трему, лево од улазних врата, подигнута је 1827. године. Грађена је од хоризонтално слаганих, ручно тесаних храстових брвана, која су на источној страни цркве сегментно сведена тако да чине вишеугаону олтарску апсиду. На западној страни цркве је трем са четири профилисана храстова стуба са јестецима, између којих је постављена ниска ограда од профилисаног шашовца. Посебан утисак оставља висок и стрм кров прекривен масивним комадима храстове шиндре сложене у девет редова. У доњем делу кров се завршава стрехом, по чијој ивици је изведен сликовит украс резбаријом у дрвету у облику тестере. Стреха је опшивена профилисаним шашовцем који је као и решма на стрехи, по ивици бојен црвеном бојом. Као посебни детаљи на цркви издвајају се богато орнаментисана западна врата са пољима у којима су изрезбарени цветови бојени зеленом, жутом и црвеном бојом, као и два мања прозора изрезана у брвну, са карактеристичним дрвеним решеткама – „топлијама“.

Радови на цркви

Пре почетка радова црква брвнара је била у употребном стању, али је, услед дотрајалости кровног покривача – шиндре, целокупна унутрашњост цркве била угрожена. Перманентна изложеност атмосферилијама довела је до потпуног уништења свода цркве израђеног од шашовца у већем делу објекта, нарочито изнад олтарске апсиде. Кровна конструкција била је у релативно добром стању. Подстрешни шашовац је био дотрајао, местимично отпао, а решма на неколико места поломљена. Објекат није био статички угрожен, што је установљено током израде пројекта, али је било потребно да се додатно учврсти у темељној зони.

 Конзерваторско-рестаураторски радови на Цркви брвнари у Рачи започели су у јуну, а завршени у новембру 2024. године. Радови су финансирани средствима Министарства културе Републике Србије. Радове је изводила СЗГР "Ивица Бјелић" из Смедерева.

Радови су обухватили:

• Замену комплетног кровног покривача – шиндре, новим, израђеним од првокласне храстове грађе, димензија и начина обраде у свему према постојећој. Шиндра је пре уграђивања конзервирана „кувањем“ у раствору ланеног уља и катрана. Такође, замењени су сви дотрајали делови кровне конструкције, пре свега баскије, а затим је кров прекривен паропропусном и водоодбојном фолијом. Израђена је и постављена нова слемењача, с обзиром да је установљено да претходна није ни постојала.
  
  
• Замену дотрајалог подстрешног шашовца који је начином обраде и профилацијом израђен у свему према постојећем. Постављена је и нова украсна даска – решма око стрехе, такође израђена у свему према постојећој.
  
  
• Замену целокупног дрвеног свода – шашовца у унутрашњости цркве. Нови елементи израђени су од парене букове грађе, обрађени и профилисани у свему по угледу на аутентичне елементе. Здрави комади шашовца сачувани су и уграђени у појединим деловима цркве како би остао сачуван траг о изгледу аутентичних елемената.
  
  
• Урађени су подови на трему, наосу и у олтарском делу. На трему у олтарском делу постављена је опека старог формата, а у централном делу цркве под је пресложен уз додатак камена који структуром, начином обраде и бојом наприближније одговара постојећем. Розета која се налази у наосу испред иконостаса је очишћена и постављен је недостајући елемент од мермера који је изгледом и обрадом највише одговарао осталим елементима розете. Подови су постављени на подлози од песка, а спојнице су заливене кречним малтером. Испод подова уграђене су челичне затеге, према пројекту статичке санације.
  
  
• Око цркве је постављен тротоар од камених облутака постављених у песку.
  
  
• Сви дрвени елементи, стари и новопостављени, заштићени су премазивањем раствором ланеног уља и катрана.

Изведени радови заштитили су цркву на дужи временски период, уз предуслов обавезног и редовног текућег одржавања.