Дани европске баштине се ове године у Србији обележаваају по дванаести пут и то са темом „Индустријско наслеђе“ – заштита и ревитализација.   Избором ове теме настоји се да се скрене пажња стручне и шире јавности на потенцијал који носи индустријско наслеђе, као специфичан вид културног наслеђа. Објекти индустријског наслеђа могу имати бројне функције и намене и његовом ревитализацијом може се допринети општем развоју заједнице. Последњих деценија  велики број напуштених индустријских објеката широм Европе успешно је ревитализован тако што је у архитектонском смислу  адаптиран, оживљен новим садржајима и пренамењен за нове функције и нову употребу.

Индустријализација 19. века је у целој Европи значила модернизацију и улазак у савремено доба. У овом контексту, индустријско наслеђе представља важан елемент савременог европског идентитета. Посебан значај индустријског наслеђа у Србији се огледа у чињеници да оно представља део европског наслеђа и сећања, јер су објекте у великом броју случајева градили градитељи из различитих европских земаља који су почетком 20. века долазили у Србију, како би помогли њеним грађанима у грађењу и допринели развоју новог друштва. У том смислу се индустријско наслеђе Србије може посматрати и као материјално сведочанство културне разноврсности ове средине, али и веза са европским и светским културним наслеђем.

Крагујевац са комплексом Војно-техничког завода (Кнежев арсенал), који представља најстарију очувану целину урбаног индустријског пејзажа, јединствену по пионирском карактеру подухвата, у овом делу Европе,  где се од 1853. године до данас, у континуитету  сагледава настанак српске војне индустрије, развој у индустријског гиганта и зачетак трансформације из војне у креативну индустрију, је управо због тога изабран за место одржавaња централног догађаја овогодишњих Дана европске баштине.