ДЕСПОТОВАЦ

amidzin konak u kragujevcu, milosev venac, zavod za zastitu spomenika kulture kragujevac

Неколико километара источно од села Бељајка налази се црква Рођења Пресвете Богородице, познатија као "Бела црква". Према народној традицији настала је истовремено када и манастир Манасија, односно почетком XV века. Упркос чињеници да за сада не постоје неки поуздани историјски подаци који би ову тезу потврдили, "Бела црква" је по својим архитектонским и ликовним квалитетима веома блиска мањим објектима из доба деспотовине, сходно томе би се и ово датирање могло прихвати са доста сигурности. Црква је 1796. године темељно обновљена и извршено је живописање њене унутрашњости. Убрзо након тога је постављен иконостас са иконама из 1800. године, о чему сведочи ктиторски запис на царским дверима, а за донатора ове обнове помиње се оберкнез Петар, позната историјска личност из првог устанка.

 

Црква је једнобродна грађевина скромних димензија, комбинована са сажетим уписаним крстом. Целокупан корпус грађевине зидан је квадерима камена и пешчара, где су они у пределу сокла наглашени нешто грубљом обрадом и мањим испадом из равни зида. Изнад централног дела наоса уздиже се полигонално кубе над коцкастим постољем ослоњено на пандантифе. Његово декоративно богатство постигнуто је складним односом камена и опеке, фризовима плитких аркадица, као и бифорама од којих су неке слепе.

 

ЦРКВА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - "БЕЛА ЦРКВА", БЕЉАЈКА

Црква Рођења Пресвете Богородице у Бељајки утврђена је за непокретним културно добро - споменик културе одлуком одлуком Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца број Р 90/1 од 19.03.1969. године.

На западу је мала квадратна припрата са карактеристичним нишама на северном и јужном зиду и малом крстионицом унутар једне од њих. Олтарски простор се завршава полукружном апсидом на истоку, а ђаконикон и проскумидија су наговештени зидним целама. У фасадној обради се поред поменутог кубета, издвајају декоративно засведени портал и сараценске монофоре малих димензија које унутрашњости храма дају гробни карактер. Под је од камених плоча у припрати а од опеке у наосу и олтару. Од живописа су очувани фрагменти на западном зиду наоса са ликовима Христа, Соломона, Давида и архиђакона Стефана.

 

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац