Неколико километара источно од села Бељајка налази се црква Рођења Пресвете Богородице, познатија као "Бела црква". Према народној традицији настала је истовремено када и манастир Манасија, односно почетком XV века. Упркос чињеници да за сада не постоје неки поуздани историјски подаци који би ову тезу потврдили, "Бела црква" је по својим архитектонским и ликовним квалитетима веома блиска мањим објектима из доба деспотовине, сходно томе би се и ово датирање могло прихвати са доста сигурности. Црква је 1796. године темељно обновљена и извршено је живописање њене унутрашњости. Убрзо након тога је постављен иконостас са иконама из 1800. године, о чему сведочи ктиторски запис на царским дверима, а за донатора ове обнове помиње се оберкнез Петар, позната историјска личност из првог устанка.

Црква је једнобродна грађевина скромних димензија, комбинована са сажетим уписаним крстом. Целокупан корпус грађевине зидан је квадерима камена и пешчара, где су они у пределу сокла наглашени нешто грубљом обрадом и мањим испадом из равни зида. Изнад централног дела наоса уздиже се полигонално кубе над коцкастим постољем ослоњено на пандантифе. Његово декоративно богатство постигнуто је складним односом камена и опеке, фризовима плитких аркадица, као и бифорама од којих су неке слепе.