Неколико километара од Поповца, недалеко од средњевековног града Петруса на десној обали реке Црнице, налазе се добро очувани остаци средњевековног храма, подигнутог на једној стени,.  Црква је рађена у традицији архитектуре моравске Србије и има директне аналогије са црквом Свете Богородице у Лешју, триконхалне основе са истовремено грађеном припратом и куполом. Протезис и ђаконикон се јављају као посебни простори, а својим волуменом излазе из правца бочних зидова, тако да је источни део цркве шири. Грађена је од камена, са употребом сиге за сводове и лукове, а сачувани су сви обимни спољни и преградни зидови, почеци лукова и сводова.

Остали објекти манастирког комплекса се простиру југозападно и јужно од цркве а њихов распоред је условљен конфигурацијом терена. Чине их два објекта са укупно пет просторија. Грађевина југозападно од црке је димензија 14m×6,60m док се остаци друге грађевине, чије су димензије 13m×6,20m, налазе јужно од цркве. У зидовима обе грађевине сачувана су лежишта дрвених греда што указује на то да су оба објекта имала спрат.

По својим уобичајним архитектонским облицима спада у ред врло значајних градитељских остварења друге половине XIV и почетка XV века. Црква припада знаменитој средњевековној петрушкој области и има индиција да је грађена као властелинска црква, чији је ктитор био властелин Цреп, син Душановог властелина Вукослава.

Библиографија:

1. Брмболић, М.(2011), Мала света гора у клисури реке Црнице, стр.67-73, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Београд
2. Прокић, Р.(1986.), Средњевековна архитектура петрушке области, стр. 72-81, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац
3. Светлана Поповић, Крст у кругу, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Београд 1994.
4. Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, књига 2, Београд 1991; поновљено издање: Србија, земља и становништво   од римског доба  до краја XIX века, друга кига , LOGOS ART, Београд, 2007