Након победе на Иванковцу августа 1805. године, Карађорђе је повео устаничку војску према Параћину, након чега се утврдио на данашњем Карађорђевом брду и ископао шанчеве. Османска војска покушала је више пута пробити устаничке положаје из правца Параћина, али је потучена у низу сукоба који су се одиграли између реке Црнице и Карађорђевог брда. Према писаним документима и усменим казивањима савременика, у току ових борби смртно је рањен заповедник турске војске Хафиз-паша, који се налазио у Параћину и кога је са Карађорђевог брда из топа погодио Стеван Стевановић, Карађорђев писар. Након ових дешавања, Турци су се неславно повукли према Нишу.

 Борбе из 1805. године нису једини историјски догађај у коме је Карађорђево брдо имало значајну улогу. Крајем Првог светског рата (1918), на овом месту се са топовима утврдила немачка војска, надајући се да ће зауставити надирање српске војске након пробијања Солунског фронта, али у томе није успела.