„Споменик бола и пркоса” је први споменик подигнут у оквиру меморијалног центра „Спомен парк“. Дело је вајара Анта Гужетића, подигнут 1959. године У мермерном блоку су исклесане две фигуре мушкарца и жене, дате у контрасту између грча тела захваћеног рафалом у тренутку стрељања.

Споменик стрељаним ђацима и професорима - „V/3“ је подигнут 1963. године.  Представља оригимално уметничко дело, вајара Миодрага Живковић, које је за инспирацију имало римски број пет и под тим именом је и остао препознат током предходних  деценија. Кроз овоо вајарско дело дата је вишеструка симболика. Оно подсећа на сасечена крила и немоћ нејаке птице која се одваја од земље немоћна да узлети. Такође симболизује разред V/3 крагујевачке Гимназије, чији су ђаци страдали на овом месту и у чију је част споменик подигнут. Споменик стрељаним ђацима и професорима „V/3“, је вишедеценијски симбол Крагујевца.

Споменик Кристални цвет је подигнут у знак сећања на стрељане мале чистаче обуће. Рад је архитекте Николе Деље. Овај камени, бели пупољак пресечен мачем, подигнут је 1968. Године. У централном делу споменика, исклесан је црни део, који представља чашицу цвета. Обележје је препуно симболике. Како је реч о хумци у којој леже невина ромска деца, бели цвет је симбол њихове невиности и чистоће.

Овај изузетан и крајње необичан споменик, рад је архитеката Јелице и Градимира Боснића. Подигнут је 1970. године и представља одличну синтезу вајарске и архитектонске форме. Из њеног средишта води стаза према двема хумкама. По доследности уопштавања и синтези, прочишћености форме и осећају за једноставност, Камени спавач је једно од најинтересантнијих дела ове врсте у Србији.

Споменик отпора и слободе, дело аутора  Анта Гржетића, ангажованог и на  Споменику бола и пркоса, подигнут је 1966. године. На овом месту је стрељано 300 радника и радничке омладине Војно-техничког завода. Компонован је од две фигуре, од којих је једна покошена рафалом, стегнута у грч, док се насупрот налази смештен обелиск чија вертикала и раширене руке симболизују идеале отпора.

Бронзаним спомеником Сто за једног, вајара Нандора Глида, који је 1980. године  “Споменк парку” поклонио град Модрича, сурова наредба генерала Франца Бемеа је ликовно уобличена мрежом испреплетаних људских тела у болном, самртном грчу. Њихови обриси постепено нестају и трансформишу се у крошњу великог моћног стабла - симбола живота.

Спомен-обележије народа Хрватске  вајара Војина Бакића и архитеката Јосипа и Силванае Сајсл,, поклон је Републике Хрватске из 1981.године. Састоји се од седам челичних дискова, неједнаке величине и представља светлосну жижу три гробнице око њега. Форма круга, симбола савршенства и целовитости од прадавних времена, овде је благо деформисана, чиме је аутор показао да се свака представа о савршеном животу једним овако страшним злочином, почињеним на овом месту, неповратно изгубила.

Споменик Против зла, подигнут 1991. године,  рад је вајара Мигуела Рома из Мексика. Исклесан је у једном мермерном блоку уметничким стилом народа Маја, али је његова тема хришћанска. Рељефном, разгранатом мрежом симбола из Апокалипсе, односно, Страшног суда, наводи на размишљања о праведној награди или казни за учињена дела.

Споменик стрељаним Србима и Јеврејима вајара Милорада Зорбића подигнут је  1991. године као поклон израелског града Бат-Јама и установа Шумадијског округа. Налази се ван територије Спомен-парка, на месту где су 20. октобра 1941. године стрељани припадници израелског и српског народа. Својом апстрактном формом, састављеном од коцке, симбола стабилности и непромењивости и динамично спојених паралелопипеда, представља вечну успомену и у смрти повезаних Срба и Јевреја. Када се скулптура погледа из горњег ракурса симболизује шестокраку Давидову звезду.

Споменик пријатељства, рад румунског архитекте Антона Стојкуа, је поклон румунског града Питештија, подигнут 1994.године. Обликован је као отворена књига, раширених листова, који се полако трансформишу у број 21. Када се погледа са предње стране сви листови се стапају у форму голуба, који је универзални симбол мира.

У оквиру Спомен-парка налазе се и две скулптуре, поклон нашег великог вајара, Јована Солдатовића, из 1979. године Човек без илузија и Суђаје.

Човек без илузија, се налази на травњаку са леве стране улазних врата музеја ''21. октобар''. Издужена фигура мршавог човека, оборене главе и прекрштеих руку и ногу, седи на ниској столичици, глава му је клонула на груди, а дугачке руке, у којима држи три усахла цвета, малаксало су спуштене на колена. Ова статуа се под теретом своје несреће све више повија и просто као да тежи да се сва затвори и потоне у земљу.

У оквиру Спомен-парка налазе се и две скулптуре, поклон нашег великог вајара, Јована Солдатовића, из 1979. године Човек без илузија и Суђаје.

Скулптура Суђаје се налази на самом почетку Меморијалног комплекса, на широком травнатом платоу испред зграде музеја. Инспирисана је старословенском митологијом, по којој су суђаје биле божанства, три жене, које долазе после рођења детета и одређују му судбину или, како се још називало, срећу. Добру срећу су представљале лепе девојке, а лошу, ружне и старе жене. Ове опоре, кошчате фигуре старица, које у рукама држе новорођенче, се одмах везују за Меморијални парк и судбину оних који на његовим пространствима почивају.