Манастир Вољавча је смештен на три километара јужно од Страгара, на обронцима планине Рудник. Посвећен је светим Арханђелима а подигао га је почетком XV века Михајло Кончиновић, властелин из Сребренице. Током историје је неколико пута паљен од стране Турака и неколико пута је обнављан. Прва већа обнова манастира је била 1530. године, када је црква темељно била президана. У XVIII веку је два пута био обнављан, први пут после 1765. године, а други после Кочине крајине 1788. Трпезарија је сазидана 1779. године. Архимандрит Григорије обнавља цркву и подиже нове конаке са новом трпезаријом 1794. године. Током 1805. године, била је средиште Правитељствујушчег совјета, све до његовог прелаза у Боговађу.

Садашњи манастирски комплекс, састоји се од цркве, два конака, економских грађевина и каменог оградног зида. Црква је триконхална, засведена полуобличастим сводом, са  куполом која се уздиже изнад централног простора. Олтарска апсида и бочне певнице су споља и изнутра полукружне и нешто су ниже од наоса. Велики двоспратни звоник је подигнут 1838. године на западној страни цркве. Кровови су најпре били покривени каменим плочама, а сада затим поцинкованим лимом. Јужна врата су једино украшена стилизованим орнаментима. Иконостас је дело Јање Молера.

 Конак подигнут у другој половини XVIII века у источном делу манастирског комплекса се састоји од подрума, приземља и спрата. Прва два дела су од ломљеног, притесаног камена, а спрат је у бондруку. На западној фасади су тремови, са лепо обрађеним дрвеним стубовима.

Конак припада општем типу моравских грађевина тога доба. Карађорђе га је преуредио, посебно у горњем делу за потребе Совјета који је у њему заседао 1805. године.

Јужни конак је подигнут средином XIX века на темељима неке старије грађевине. Код овог објекта су нарочито занимљиви подруми, ојачани полукружним каменим луцима. Конак који, такође, припада, моравском типу грађевина, правоугаоне је основе са подрумом и приземљем, са северне стране је велики и простран трем.