Манастир Сисојевац у Сисевцу је подигнут 1398. године, а осликан годину дана касније. По основи и архитектонском корпусу спада у класичне примере црквене архитектуре моравске Србије где је поред развијених бочних апсида присутан и уписани крст. Припрата је приближно квадратног облика, наос издужен, а два пара пиластара на северном и јужном зиду образују квадратни простор за формирање куполе. У олтарском простору у самим угловима бочних ниша смештени су проскомидија и ђаконикон. Централни храм, конак и помоћне зграде порте опасивао је високи, масивни бедем са кулом - капијом и одбрамбеним кулама. Манастир је подигао духовник Сисоје, игуман Хиландара, по коме је добило име село и рудник у непосредној близини. Манастир се везује за комплекс духовних седишта Петрушке области. За време турске владавине више пута је страдао да би у XVII веку опустео. Након истраживачких и конзерваторских радова седамдесетих година XX века манастирски комлекс са црквом и делом конака је обновљен.

Манастир Сисојевац је утврђен је за културно добро-споменик културе одлуком Завода за научно проучавање споменика културе Београд Р. бр. 307/51 од 29.03.1951. године, а категорисан као непокретно културно добро од великог значаја одлуком Скупштине СРС од 7.04.1979. године ("Сл.Гл. СРС" бр. 14/79).

Библиографија:

1. Брмболић, М. (2011), Мала света гора у клисури реке Црнице, стр. 15-22, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Београд
2. Прокић, Р.(1986.), Средњевековна архитектура петрушке области, str. 81-86, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац
3. Димитрије Мадас, Археолошки радови на утврђењу манастира Сисојевац, Гласник друштва конзерватора Србије18, Београд, 1994, 96-98.
4. Димитрије Мадас, Манастир Сисојевац, Археолошко ископавање и конзервација зидова манастирске трпезарије 1994, Гласник друштва конзерватора Србије19, Београд, 1995, 100-103.
5. С. Милеуснић, Пилог прошлости манастиа Сисојевац, Гласник друштва конзерватора Србије10, Београд, 1986, 118-120.
6. Д. Радуловић, Досадашњи радови на рестаурацији манастира Сисојевац, Гласник друштва конзерватора Србије15, Београд, 1991, 61-63.
7. В. Ристић, О ктиторској композицији у Сисевцу, Петрушка област у средњовековној Србији, Параћин 1999, 71-77
8. В. Ристић, О постанку цркве манастира Сисојевац и њеном ктитору, Саопштења XXIX, Београд, 1997, 97-105.
9. Т. Стародубцев, Манастир Сисојевац, Београд, 2008.
10. Ђ. Бошковић, Сисојевац, белешке са путовања, Старинар III, Београд 1933, 284-285
11. Светлана Поповић, Крст у кругу, архитектура манастира у средњовековној Србији, Просвета, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1994.