КРАГУЈЕВАЦ

amidzin konak u kragujevcu, milosev venac, zavod za zastitu spomenika kulture kragujevac

У селу Рамаћа, на десетак колометара од Страгара, налази се црква посвећена светом Константину и Јелени. Црква датира са краја XIV века.

 Пописом из деветнаестог века, утврђено да је ова црква познатија по називу Куманица и да се помиње у ''Крушецском поменику'' из петнаестог века. Црква се помиње и у списима Султана Сулејмана Величанственог, када су Турци у току свог похода на Балкан, посетили и ово место.

 Сима Милосављевић Паштрмац предузео је велику обнову цркве 1836. године и она данас има изглед из тог периода. Oблика je сажетог уписаног крста, са полукружно засведеним нишама и куполом. Витки тамбур, са спољашње стране октогонално решен, у унутрашњости је полукружни и чини централни, архитектонски украс објекта. Две бочне нише, проскомидија и ђаконикон, решену су на различите начине: проскомидија је полукружног, а ђаконикон квадратног облика. Централна, олтарска апсида је полукружна, док је кров прекривен бибер црепом. Са западне стране је озидана припрата, чији су доњи делови израђени од ломљеног камена, а горњи од сложене, дрвене, бондрук конструкције.

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У РАМАЋИ

Црква Светог Николе у Рамаћи, утврђена је за културно добро-споменик културе Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 699/55, од 11. 06. 1955. године, а категорисана као добро од великог значаја за РС 07.04.1979.године ''Сл. Гласник Рс'', бр. 14/79.

Живопис је, највероватније, дело македонских мајстора, који су, бежећи од Турака, дошли у Србију у XIV веку. Фреске су очуване на зидовима, своду и куполи. Њихов квалитет је неуједначен, тако да се закључује да је цео живопис радило више сликара, различитог образовања и талента.

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац