ЋУПРИЈА

amidzin konak u kragujevcu, milosev venac, zavod za zastitu spomenika kulture kragujevac

Ову зграду подигао је,  пред крај треће деценије  овог века, лекар, тадашњи управник ћупријске болнице и народни посланик, др. Живојин –Жика Поповић. Као стамбена зграда користи се до 05.04. 1961.године када је др. Поповић предао зграду Електродистрибуцији, за њихове административне послове. Главни пројектант ове  куће, 1929.год. био је грађевински инжењер Григорије Вукићевић из Београда.

Зграда је  правоугаоне основе, са сутереном, приземљем и спратом. Саграђена од камена, опеке и армираног бетона.  Фасада је хоризонтално подељена у три зоне, тако да је најнижа направљена од блокова вештачког камена и висине је изнад два метра. Друга зона фасаде одвојена је венцем плитких слепих аркада, од трећег последњег поља.

Прозори се ослањају на доњу ивицу сваког поља, док су прозори сутерена сасвим при  земљи. На уличној фасади највише се истичу прозори приземља, украшени плитком рељефном пластиком. Прозори нису постављени симетрично и различити су, тако да је један шири, а други двојни.

КУЋА У УЛ. ЈОВАНА КУРСУЛЕ БР. 10

Кућа у ул. Јована Курсуле бр. 10 у Ћуприји проглашена је за непокретно културно добро – споменик културе  Одлуком Владе РС. бр. 633-6872/2001-12 од 17.07.2001. године, Сл. Гл. РС бр 46 од 27.07.2001. године

Прозори са обе стране фланкирају мали полупиластри са стилизованим коринтским елементима у капителу и стилобату, на које се ослањају лукови слепих аркада.

Прозори у трећој зони су сасвим скромни, без икаквих украса а слободни делови фасаде испуњени су правоугаоницима изведеним од малтера. Ово поље завршава се фризом и кровним венцем изнад кога је атика, која заклања кров на четири воде.

Унутрашњост зграде, донекле одговара спољашњем утиску. Собе до улаза су високих плафона, простране и светле док је улазни хол мали и таман. Распоред на спрату је нефункционалан, услед великог централног хола, такође мрачан, из кога се улази у мање собе.

Ова зграда је стилска мешавина неокласицизма (фриз,пиластри и атика) и наших националних обележја – романтичарских елемената XIX века.

 

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац