Конак Милутина Георгијевића у Горовичу

Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

Конзерваторско - рестаураторски радови у Горовичу



2020/24. година

КОНЗЕРВАТОРСКО – РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА САНАЦИЈИ
КОНАКА МИЛУТИНА ГЕОРГИЈЕВИЋА У ГОРОВИЧУ

 Историјат

 

 На десетак километара од Тополе, у селу Горович, подигнут је конак Милутина Георгијевића 1839. године, о чему говори година урезана на јастуку трема објекта. Припадао је Милутину Георгијевићу – Жабарцу, трговацу, лепеничком кнезу, начелнику Округа крагујевачког и државном саветнику кнеза Милоша Обреновића. Када је 1839. године постао капетан Лепеничког среза, Милутин Георгијевић је започео изградњу великог конака, који је наменски био грађен за потребе среског начелства. Изградња конака трајала је годину дана, а он данас представља један од највећих и најлепших очуваних грађевина наше народне архитектуре из прве половине 19. века.

 

 

 

Општи подаци о објекту

 

 Објекат је грађен од бондрук дрвене конструкције, са каменом обзидом са обе стране на спољним зидовима, а са обзидом од опеке старог формата на унутрашњим зидовима. Укупна дебљина спољних зидова, је од 55-65 цм, а унутрашњих 30 цм. Сви зидови су зидани  и завршно малтерисани кречним малтером са декоративним детаљима са спољне стране изнад прозора и врата.

 На задњој страни доминира простран трем подупрт профилисаним храстовим стубовима са јастуцима. Прозори на кући су двокрилни, са карактеристичним дрвеним решеткама, "топлијама". Сва врата на кући украшена су геометијском орнаментиком. Кров је вишеводан, већег нагиба, а кровни покривач је ћерамида. Подстрешни рогови су обрађени и богато орнаментисани геометријском орнаментиком.

 Од карактеристичних детаља из унутрашњости истичу се зидане пећи, као и чак три огњишта, од којих се два налазе у „кући“ постављени наспрамни један према другом.

 Конак Милутина Георгијевића утврђен је за непокретно културно добро - споменик културе, решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Београд бр. 865/53 од 05.03.1948. године.

 

 

 

 

 

 

Затечено стање објекта, пре радова

 

Објекат је у био у веома лошем стању, а пре свега у конструктивном смислу. Сви спољни зидови били су видно испуцали, нарочито на угловима, и испали из вертикале. Због таквог стања, садашњи власник објекта, око целог објекта је израдио бетонски прстен, соклу, висине од терена до око 50 цм изнад, у дебљини око 8 цм, `90-тих година XX века. Међутим, чак и тај бетонски прстен је био испуцао,  нарочити на угловима.

 Трем је био у изузетно лошем стању. Један угаони стуб са јастуком је недостајао, део темељног зида је био урушен а стубови и темељаче су испали из равни.

 Кровна конструкција је била у релативно добром стању, али је због спољних зидова који су  у највећем делу испали из осе, дошло је и до  раздвајања дрвене конструкције чиме је угрожена и сам кров. Због прокишњавања је дошло до труљења појединих дрвених греда кровне и међуспратне конструкције. Такође је примећено да је дошло до угиба тавањача, у средишњој просторији, „кући“, због велике дужине греда.

 Сви прозори и врата, осим једних врата на трему, су били у релативно добром стању, и било их је могуће задржати уз потребне конзерваторско-рестаураторске радове.

 Дрвене таванице  на трему и „кући“ су биле у видно лошем стању, као и подне облоге, даске на подовима соба и делу трема, које су у потпуности биле труле.  Дрвени плафони у осталим собама били су такође у релативно лошем стању. Уместо некадашњег пода од опеке на делу трема и централној „кући“ затечен је бетонски под.

 

 

 

 

 

 

 

 

Затечено стање објекта

 

 

Радови на конаку

 

 Крајем 2020. године отпочели су радови на санацији конака. С обзиром на велики обим радова и инвестицију, они су подељени у 3 фазе, а све три фазе финансирало је  Министарства културе и информисање преко конкурса за суфинансирање/финансирање радова из области непокретних културних добара, препознавши велику вредност овог објекта народног градитељства.

 

 I фаза радова отпочела  је крајем 2020. године, а завршила се половином 2021. године. Ови радови обухватили су  реконструкцију читавог објекта. Президани су делови темеља изнад земље који су били у лошем стању, док су темељи на северним странама две просторије президани у потпуности, од дна. Такође је извршено и  подзиђивање осталих темељних трака спољних зидова.

У овој фази извршена је санација дрвене кровне конструкције са заменом дотрајалих дрвених елемената новим, подашчавање крова, тј постављање „ћенарки“ на видним деловима стрехе, а затим је кров покривен паропропусном и водоодбојном фолијом, летвисан и  препокривен старом ћерамидом.

Да би се објекат ставио у функцију било је неопходно извршити замену свих дотрајалих елемената дрвене бондрук конструкције која се налазила у каменим зидовима, презиђивање свих спољних и делова унутрашњих зидова каменом или опеком. Због веома лошег стања дрвета бондрукa замењено је преко 90% констукције спољних зидова новом од храстове грађе, у свему према изворном. Спољни зидови су затим президани постојећим каменом.

Забршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова

2020/21. година

II фаза радова отпочела  је средином 2021. год. а завршена средином 2022. године и обухватила је радове на санацији и конзервацији трема, свих дрвених прозора и врата, замену дрвеног плафона на трему и радове на фасaди објекта.

У овој фази  санирани су, тј президани и поједини  преградни зидови (на трему и у унутрашњости), који због недостатка новца, нису могли да се санирају у I фази.

Са зидова трема који нису презиђивани обијен је дерутни малтер, а затим су зидови омалтерисани кречним малтером.

   На трему су сви дотрајали делови стубова замењени новим деловима, а недостајући стубови и јастуци израђени су по узору на затечене. Јако дотрајала дрвена ограда  замењена је новом израђеном по узору на затечену. Такође је замењена и накнадно постављена капијица на трему, према аналогији капија из тог периода. Плафон трема у потпуности је замењен јер је због прокишњавања био неупотребљив. Сви прозори и врата су  рестаурирани, као и топлије, а јако оштећени делови су замењени.

Забршена друга фаза конзерваторско-рестаураторских радова

2021/22. година

III, завршна, фаза радова отпочела је крајем новембра 2022. године а завршена је крајем децембра 2023. године, док је пријем радова извршен 2024. године.

 У овој, завршној фази обијен је дерутни малтер са свих унутрашњих зидова и плафона једне просторије.

Зидови су поново омалтерисани кречним малтером. Сви подови су замењени новим, јер су дрвени подови, од чамових дасака, били у веома лошем стању.

              Подови од опеке, на трему, “кући“ и делимично на улазима две просторије са трема, били су углавном уклоњени и прекривени бетоном, те су сада враћени у изворно стање. Сви плафони су замењени дрвеним, односно малтерисаним површинама у свему према затеченим, а само је малој соби са ћуповима задржан изворни плафон са заменом најоштећенихег дела. Сви зидови и малетисан плафон су окречени.

 

 

 

 

Овим фазом завршени су неопходни радови како би се објекат сачувао и адекватно презентовао, уз могуће коришћење. Тиме је сачуван један од најлепших и највећих објаката народног градитељства на територији Шумадије.

Забршена трећа фаза конзерваторско-рестаураторских радова

2022/23. година

50 година Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Copyright © Cogent 2016. Сва права задржана - Завод за заштиту споменика културе Крагујевац